U 2024. godini pet obrazovnih sistema Zapadnog Balkana – Albanija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – učestvovalo je u Međunarodnom istraživanju o nastavi i učenju OECD-a (TALIS). TALIS prikuplja uvide od nastavnika i direktora škola o njihovom profesionalnom životu. Ova pregledna tabla prikazuje ključne nalaze dobijene od onih koji rade u nižem srednjem obrazovanju. Pregledna tabla je razvijena uz finansijsku podršku Evropske komisije. Ova početna stranica pruža regionalni pregled; koristite kartice za istraživanje nalaza za svaki obrazovni sistem.
TALIS 2024 na Zapadnom Balkanu
Ova pregledna tabla prikazuje ključne nalaze iz OECD-ovog Međunarodnog istraživanja o nastavi i učenju (TALIS) 2024 za pet sistema Zapadnog Balkana: Albanija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija. Korisnici mogu istraživati regionalne i specifične analize sistema na osnovu samoprocenjivanja nastavnika i direktora škola.
Dashboard
Share
Facebook
Twitter
LinkedIn
Pregled
Nastavnici na Zapadnom Balkanu
Prema navodima direktora škola raspoloživost nastavnika na Zapadnom Balkanu uglavnom je stabilna, bez rasprostranjenih nedostataka kvalifikovanih nastavnika, osim u Crnoj Gori. Međutim, postoje praznine kad je reč o nekim specijalizovanim ulogama, posebno onim za podršku učenicima s posebnim obrazovnim potrebama (SEN). Štaviše, širom regiona upravljanje radnom snagom postaje sve složenije kako se broj učenika smanjuje, posebno u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Nastavnici na Zapadnom Balkanu iskazuju snažnu profesionalnu motivaciju u poređenju s kolegama u OECD-u i Evropskoj uniji. U proseku, u pet sistema, 83% nastavnika je navelo da im je nastavnička profesija bila na prvom mestu pri izboru zanimanja. Međutim, pojavljuju se rizici od odlaska nastavnika iz profesije. U Crnoj Gori i Srbiji više od četvrtine svih nastavnika navodi da namerava da napusti profesiju u narednih pet godina, a širom regiona veći udeo iskusnih nastavnika navodi da njihov posao negativno utiče na njihovu dobrobit. Istovremeno, u svih pet sistema, mladi nastavnici ili oni na početku karijere češće rade u složenim okruženjima i imaju manje stabilne ugovore, što profesiju može učiniti sve manje privlačnom.
Nastavne prakse usmerene na učenika na Zapadnom Balkanu
Sistemi Zapadnog Balkana promovišu nastavu koja je više usmerena na učenika kako bi unapredili angažovanost učenika i ishode učenja. To zahteva od nastavnika da prilagode nastavu kako bi podržali rast svakog učenika.
Nastavnici širom regiona navode da često primenjuju adaptivne prakse, uključujući korišćenje digitalnih alata i veštačke inteligencije. Takođe izveštavaju o visokom poverenju u takve prakse, a malo njih identifikuje povezane potrebe za profesionalnim razvojem. Međutim, prema međunarodnim procenama, mnogi učenici u ovim sistemima ne dostižu očekivane nivoe postignuća, što ukazuje na to da bi efikasnost ovih praksi mogla biti unapređena.
Samopouzdanje nastavnika je niže kada primenjuju inkluzivne prakse u učionici, naročito kada pružaju podršku učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama (SEN) ili različitim jezičkim ili kulturnim poreklom. Oni takođe uglavnom smatraju da ih je inicijalno obrazovanje za nastavnika manje uspešno pripremilo za ove prakse. Kada je TALIS tražio od nastavnika da navedu oblasti u kojima imaju veliku potrebu za profesionalnim usavršavanjem, podrška učenicima s posebnim obrazovnim potrebama (SEN) našla se među prve 3 od 15 ponuđenih tema u svih 5 sistema Zapadnog Balkana.
Podrška nastavnicima na Zapadnom Balkanu za unapređenje njihove prakse
Većina nastavnika u regionu navodi da u svojoj školi ima pristup programima uvođenja u posao i mentorstva. Međutim, podaci ukazuju na to da su programi uvođenja u posao uglavnom usmereni na nadzor i usmeravanje, a ne na unapređenje prakse kroz, na primer, posmatranje nastave ili timsku nastavu. Istovremeno, učešće u mentorstvu je nisko širom Zapadnog Balkana i, za razliku od mnogih obrazovnih sistema koji učestvuju u TALIS-u, nije povezano s većim samopouzdanjem u izvođenju nastave među mentorisanim nastavnicima.
Svih pet sistema ima formalne zahteve za profesionalno usavršavanje, uz gotovo univerzalno učešće, osim na Kosovu. Međutim, opaženi uticaj značajno varira: 96% nastavnika u Albaniji navelo je da je profesionalno učenje koje su pohađali tokom 12 meseci pre sprovođenja TALIS-a pozitivno uticalo na njihovu nastavu, u poređenju sa 43% u Srbiji. Nastavnici u regionu navode da redovno sarađuju na svakodnevnim zadacima, kao što su razgovori o napretku učenika ili razmena materijala, ali je manje verovatno da učestvuju u zajedničkom radu radi unapređenja nastave, kao što su međusobno posmatranje nastave, zajedničko izvođenje nastave ili profesionalno učenje.
Vrednovanje rada nastavnika dobro je uspostavljeno širom regiona. Nastavnici navode da nakon njega često sledi razvojna podrška i više od 95% nastavnika u svih pet sistema navodi da je nedavno dobilo povratne informacije o svojoj nastavi. Obično na ove povratne informacije gledaju pozitivno, posebno oni koji su na početku svoje karijere. Međutim, povratne informacije o opštim aspektima nastavne prakse, kao što su upravljanje odeljenjem i pedagogija nastavnog predmeta, po pravilu se smatraju korisnijim od povratnih informacija o specifičnim temama, kao što je podrška učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama (SEN).
Smernice za unapređenje nastavničkih politika i prakse u regionu
Na osnovu analize podataka TALIS 2024 i istraživanja politika, izdvajaju se četiri ključne teme za kreatore politika na Zapadnom Balkanu koji žele da unaprede nastavničke politike i praksu:
1. Pomoći nastavnicima da bolje prepoznaju potrebe svih učenika u pogledu učenja i da na njih odgovore. To može uključivati dalje jačanje formativnog ocenjivanja, redovno utvrđivanje potreba za učenjem radi prilagođavanja nastave i unapređenje identifikacije specifičnih potreba učenika, uključujući posebne obrazovne potrebe (SEN).
2. Ojačati kapacitete nastavnika za pružanje podrške učenicima sa specifičnim potrebama, uključujući posebne obrazovne potrebe (SEN) ili različito jezičko i kulturno poreklo. To može uključivati proširenje ponude obuka za buduće i aktivne nastavnike o tome kako pružati podršku ovim učenicima, kao i veće oslanjanje na stručna znanja u okviru sistema radi pružanja stručne i nastavne podrške u školama.
3. Unaprediti nastavnu podršku tokom inicijalnog obrazovanja nastavnika, kao i za nastavnike na početku karijere jačanjem praktične orijentacije njihovog inicijalnog obrazovanja i većim usmerenjem na unapređenje nastavne prakse u učionici tokom uvođenja u posao.
4. Obezbediti da profesionalno učenje podstiče nastavnike da unapređuju svoju praksu tokom cele karijere i da podržava njihovu dobrobit, promovisanjem učenja kroz rad u školi i na osnovu nastavne prakse, kao i unapređenjem razumevanja razvojnih potreba nastavnika na individualnom, školskom i sistemskom nivou.