TALIS 2024 na Zapadnom Balkanu

U Srbiji uglavnom nema značajnijeg nedostatka nastavnika, osim za nastavnike s kompetencijama u podršci učenicima s posebnim obrazovnim potrebama: oko jedne trećine nastavnika radi u školama čiji direktori prijavljuju takav nedostatak.

Nastavnici u Srbiji dosledno prijavljuju najniže nivoe zadovoljstva poslom u regionu i samo mali udeo se slaže sa tvrdnjom da je nastavnička profesija cenjena u društvu. Čini se da zadovoljstvo opada s godinama i iskustvom, a stariji nastavnici češće navode negativne uticaje na svoju dobrobit.

Možda kao rezultat toga, nastavnici u Srbiji češće nego u susednim sistemima navode da nameravaju da napuste profesiju, uključujući gotovo četvrtinu onih mlađih od 30 godina. Nestabilnost ugovora može doprinositi tome: mnogo je veća verovatnoća da mladi nastavnici rade na određeno vreme ili sa nepunim radnim vremenom.

U Srbiji približno jedan od četiri nastavnika radi u školama u kojima više od 10% učenika potiče iz manjinskih sredina, iako manji broj nastavnika navodi da učenici imaju poteškoće povezane s jezikom. Nešto više od 10% predaje u školama sa visokim udelom učenika sa posebnim obrazovnim potrebama. Nastavnici uglavnom smatraju da ih je inicijalno obrazovanje nastavnika slabije pripremilo za pružanje podrške učenicima sa ovim specifičnijim potrebama nego za predmetnu nastavu.

Nastavnici često primenjuju adaptivne nastavne prakse, a korišćenje digitalnih alata u tu svrhu je češće nego u susednim sistemima. Ipak, samopouzdanje nastavnika u primeni takvih praksi i onih koje pružaju podršku učenicima sa specifičnijim potrebama niže je u Srbiji nego u drugim delovima regiona, a potreba za povezanim profesionalnim učenjem je velika. 

Veliki broj nastavnika navodi da učestvuje u aktivnostima uvođenja u posao u svojoj sadašnjoj školi i to je povezano sa povećanjem ostvarivanja ciljeva časa prema navodima nastavnika. Istovremeno, 91% nastavnika radi u školi koja nudi mentorstvo, ali, kao i u susednim sistemima, učešće je veoma nisko, samo 6%, i nije povezano sa povećanjem samopouzdanja u izvođenju nastave.

Gotovo svi nastavnici učestvuju u stručnom usavršavanju, ali manje od polovine nastavnika u Srbiji navodi da je ono uticalo na njihovu nastavu. Taj procenat je još niži među starijim i iskusnijim nastavnicima. Oni nedovoljnu relevantnost i nedostatak podsticaja vide kao ključne prepreke za profesionalno učenje.

Za razliku od susednih sistema, profesionalna saradnja u Srbiji je više fokusirana na posmatranje kolega i zajedničko učenje nego na razmenu informacija i materijala.  Na primer, više od 85% nastavnika navodi da učestvuje u zajedničkom izvođenju nastave ili posmatra svoje kolege tokom izvođenja nastave.