TALIS 2024 na Zapadnom Balkanu

U Severnoj Makedoniji uglavnom nema značajnijeg nedostatka nastavnika, što može biti posledica promenjene tražnje usled naglog smanjenja broja učenika tokom poslednje decenije. Ipak, gotovo trećina nastavnika radi u školama u kojima direktori prijavljuju nedostatak nastavnika osposobljenih za pružanje podrške učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama.

Mlađi nastavnici u Severnoj Makedoniji prijavljuju viši nivo motivacije i zadovoljstva poslom od svojih starijih kolega i češće se slažu s tvrdnjom da je nastavnička profesija cenjena u društvu. To može ukazivati na to da pozitivni stavovi slabe sa iskustvom: više od polovine nastavnika starosti 50 godina i više navodi da namerava da napusti profesiju u narednih pet godina. 

U Severnoj Makedoniji za mnoge nastavnike jezička i kulturna raznolikost su karakteristika svakodnevne prakse: 27% radi u školama gde više od 10% učenika potiče iz manjinskih sredina, a približno jedan od pet nastavnika navodi da predaje učenicima koji imaju poteškoća sa razumevanjem jezika nastave. Tek nešto više od 10% učitelja radi u školama čiji direktori navode da više od 30% učenika ima posebne obrazovne potrebe, što je najveći udeo u regionu. 

Nastavnici navode da često primenjuju različite prakse ocenjivanja i iskazuju visok nivo samopouzdanja kada je reč o prilagođavanju nastave potrebama njihovih učenika. Međutim, samopouzdanje je niže kada je reč o radu sa učenicima sa specifičnim potrebama i smanjivanju razlika u postignućima, što ukazuje na to da bi mogli imati koristi od veće podrške u primeni inkluzivnih praksi i povezivanju ocenjivanja sa nastavnom praksom.

Programi uvođenja u posao široko su rasprostranjeni u Severnoj Makedoniji, pri čemu 80% nastavnika navodi da je učestvovalo u njima u svojoj sadašnjoj školi. Mentorstvo je gotovo univerzalno dostupno, ali manje od jednog od deset nastavnika navodi da je učestvovao bilo kao mentor bilo kao menti. To je slučaj uprkos navodima direktora da ono predstavlja uobičajen nastavak vrednovanja rada nastavnika. 

Učešće u stručnom usavršavanju gotovo je univerzalno, a nastavnici navode da na povezane aktivnosti troše 3,2 sata nedeljno, što je najviše u regionu. Međutim, samo oko polovine nastavnika navodi da je njihovo nedavno stručno usavršavanje uticalo na njihovu nastavu. Saradnja nastavnika na nastavnim praksama čini se ograničenom: 45% nastavnika navodi da nikada nisu posmatrali časove drugih nastavnika ili davali povratne informacije, a vrlo mali broj navodi da je učestvovao u zajedničkom predavanju ili zajedničkim aktivnostima između časova.